Prijatni ili neprijatni mirisi

« Nazad na prethodnu stranicu

Prijatni ili neprijatni mirisi

Da bi se mogao osetiti nečiji smrad, njegova molekula mirisa treba samostalno da lebdi u vazduhu, jer samo na ovakav način može da nadraži receptore za registrovanje mirisa. Od molekula na površini ovih materija uvek postoji jedan, koji uspeva da dostigne dovoljnu energiju za kretanje i savladavanje privlačne energije ostalih molekula i time postati sposoban da ispari. U slučaju veće temperature broj ovakvih molekula je obično mnogo veći. Kako su neki od materija sklonije isparavanju ili sublimaciji, njihov neprijatan miris se može osetiti već i na manjim temperaturama. Sve one mirise, koji izazivaju nadražaj nerava zaduženih za mirise, čovek registruje kao neprijatne.

Neprijatan miris se može definisati kao: čestice, koje dospevaju u vazduh tokom isparavanja iz neke materije i vrše nadraživanje nerava za mirise.

Prijatni mirisi najčešće potiče iz eteričnih ulja i takođe nadražuje nerve zadužene za registrovanje mirisa.

Čovek registruje mirise kao neprijatne samo kada se one nalaze u pokretu, što znači da ako se oni nalaze u nozdrvi i čovek ne diše ili diše preko otvorenih usta, neće ih moći osetiti.

Čovek i kada usporeno diše, tokom jednog udisaja i izdisaja udiše ili izdiše oko pola litra vazduha. Od toga 80% čini azot tj. oko 4dcl, zatim oko 1 dcl kiseonika itd.

Osnovni sastojci vazduha ne izazivaju nikakav mirisni nadražaj. Da bi čovek reagovao na bilo kakav mirisni nadražaj potrebno je prisustvo nadražajnih materija u vazduhu.

Funkcija disanja je od životne važnosti u životinjskom svetu, jer pomaže u praćenju plena, odabiru odgovarajuće hrane i pronalaženju potencijalnog seksualnog partnera. Čulo mirisa nije važan samo kod životinja, nego i kod čoveka, a naročito za prepoznavanje pokvarene hrane ili otkrivanja opasnih situacija. Sa analiziranjem mehanizma funkcionisanja čula mirisa se počelo tek nedavno, a najveću pažnju je izazvao, kada su Richard Axel i Linda B. Buck 2005. godine dobili Nobelovu nagradu za rezultate istraživanja na polju čula mirisa.

Svaki živi organizam je sposoban za prepoznavanje hemijskih sastavnih elemenata u svom okruženju. Ribe imaju relativno malo receptora za registrovanje mirisa, dok miševi imaju više od hiljadu ovakvih receptora, što je mnogo veći broj od broja receptora, koje poseduje čovek. Sposobnost živog sveta da oseća mirise u mnogome zavisi od epitela čula mirisa. Čulo mirisa pasa je mnogo razvijenije od čovekovog čula mirisa, što se može objasniti time da se u nosu pasa nalazi 130 kvadratnih metara epitela. Takođe je poznato i to da su osobe ženskog pola mnogo osetljivije na mirise, nego osobe muškog pola. Osetljivost prema mirisima ne zavisi samo od pola, nego i od osetljivosti nervnih ćelije epitela za registrovanje mirisa. Dok jedan miris neko može registrovati kao prijatan, drugima se on može učiniti veoma neprijatnim. Ispoljavanje mirisa zavisi i od koncentracije date supstance. Npr. brom-stirol ili fenil-acetaldehid, koji u koncentrovanoj formi imaju veoma neprijatan miris u razblaženom obliku dobijaju miris jasmina.

Isto tako aldehidi masnih kiselina u koncentrovanom obliku imaju neprijatan miris znoja, koji zadržavaju i onda kada se razblaže, ali tada već miris nije toliko izražajan, a pojavljuju se i prateći mirisi narandže, ruže, jasmina.

Indol i skatol su u velikoj meri odgovorni za neprijatne mirise iz creva, međutim kada se jako razblaže dobijaju cvetni miris.

Prema parfimerima svaki jedan miris se veoma mnogo razlikuje jedan od drugog, međutim po hemičarima razlika između mirisa se ogleda u po jednoj metil grupi, koji imaju ulogu da produžavaju lanac ugljenika u alkoholu izgrađenih oko prstena ugljovodonika.

Iako su stručnjaci uspeli da otkriju strukturu velikog broja mirisa, ipak se još uvek veoma malo zna o njima. Stručnjaci su se čak veoma iznenadili kada su otkrili da čovek sasvim drugačije registruje skoro iste mirise, koji se razlikuju jedan od drugog svega u prostornom rasporedu jednog dela molekule.

Za upoređivanje prijatnog i neprijatnog mirisa još uvek nije određena odgovarajuća merna jedinica, jer svaki čovek reaguje različito na iste mirise. Čulo mirisa je veoma specifično čulo, koji se nikako ne sme podceniti i koji je sposoban da veoma precizno analizira sve mirise, koji okružuju čoveka.

Potražite naš aktuelni
nedeljni savet.